Uskoro će leto pa bi i životne navike trebalo prilagoditi tom živom godišnjem dobu. Češći noćni izlasci, klubovi, restorani, sve je to dio letnjeg provoda. Krenuo sam tako s kumom i našim boljim polovinama na večeru. Mesto radnje poznato letovalište na Jadranu, zimi malo mesto s par hiljada stanovnika, leti košnica u kojoj se mesto za bilo šta, od parkinga do stola u restoranu nalazi teško. Dolazimo do prvog restorana koji je na prvi pogled pun kao čep. Pitamo mladog konobara koji stoji na ulazu ima li slobodan sto za četiri osobe. – Nemam, eto puni smo skroz! – Znate li možda hoće li se nešto uskoro osloboditi? – A ko će to znati, možete malo prošetati pa se vratite za pola sata da vidite ako ima šta. Može majstore, vidimo se, odpilimo ga i krenemo dalje. Nakon pedesetak metara dolazimo do novog restorana. Ogromna građevina, s dve velike terase. Naravno, krcate. Na ulazu zgodna i simpatična devojka koju pitamo isto pitanje. – Samo malo, da vidim s konobarom imamo li sto za vas. Ušla je tako u restoran u potragu za konobarom i praznim stolom. Nije je bilo dobrih pet minuta. Kad smo već pomislili kako je ona sela za neki prazan sto i iskoristila priliku, pojavila se ispred nas s novostima. – Oprostite, gužva nam je pa dok sam ja našla nekog da mi pomogne…nažalost, nemamo mesta. – Znate li možda kada će biti? – A moram ići proveriti s kolegama. – Ma ne treba curo draga, idemo mi dalje. I krenuli mi dalje. Odmah do ovog, još jedan ogroman lokal, možda i veći od prošlog. Ponovno nas dočekuje mlada dama, zgodna, simpatična i nasmejana. – Dobro veče, trebamo sto za četiri osobe. – Samo trenutak da proverim šta imamo – kaže ona i utipka nešto na tabletu koji je imala u rukama. – Na žalost, trenutno nemamo slobodan sto, ali sto broj 23 biti će slobodan za trinaest minuta. Slobodno pričekajte, popijete jedan aperitiv tu na ovom šanku, a ja ću vam rezervisati taj sto – rekla je samouvereno. – Trinaest minuta? Hajde da vidimo taj šank kojeg nudite. – Super, izvolite, ovo je vaš token koji će zvoniti i vibrirati kada sto bude spreman. Puni nepoverenja, ali zainetresovani za njenu priču, uzimamo plastični predmet koji nam treba reći da je sto spreman i odlazimo do šanka na travarice. Na putu do šanka sam sebi u bradu govorim: – Ako za trinaest minuta ne krene trubit, idem kući kuvat večeru. Naručili smo travarice na obližnjem šanku, zapalili cigarete i zapričali se. I odjednom, doduše nakon šestnaest minuta, plastični predmet u mojoj ruci počeo je vibrirati i pištati. Jel moguće da je sto spreman? Nismo ni primetili da je već toliko prošlo. Odlazimo do mlade dame koja nam je dala čudesni i pametni komad plastike. Bez puno priče, odvodi nas do stola 23 koji je već bio postavljen za četiri osobe. – Dobro, kako ste znali da će baš ovaj sto biti slobodan i to za trinaest minuta? – Pa nisam ja znala, znao je softver koji imam. Sve zna, čudo jedno! I tako smo, nakon travarica na šanku ispili po još jednu travaricu dok smo čekali hranu i komentarisali softver koji zna kada će koji sto biti slobodan. A zna on još puno toga. Želite znati o kojem softveru se radi? Znam da želite:) Kontaktirajte nas kako bi saznali više informacija o našim elegantnim rešenjima.
